Emocije oduvek imaju svoju ulogu, a to je da nas zaštite i pomognu nam da (pre)živimo.
Osete ili senzacje imamo stalno. Za razliku od njih, emocije se javljaju kada procenimo da nam je nešto važno.
Emocije se ne dele na pozitivne i negativne, kako je ustaljeno mišljenje, nego na prijatne i neprijatne. Suštinski, svaka emocija je “pozitivna” u tom smislu da ima svoju funkciju i “radi za nas”.
Dakle, neke emocije kao što su ljutnja, tuga i strah, nisu prijatne, ali jesu korisne i upravo zbog toga ne treba da ih potiskujemo, negiramo ili odbacujemo. Treba da ih prigrlimo i osvestimo činjenicu da nam one, zapravo, pomažu. Priroda je uredila stvari na takav način da nam postojanje emocija, prijatnih i neprijatnih, olakšava život, ako naučimo da ih prepoznamo i prihvatimo.
Sreću i radost uglavnom svi prihvatamo i dozvoljavamo sebi da ih osećamo.
Međutim, uplašimo se kada osetimo tugu, ljutnju ili strah. Ponekad toliko katastrofično reagujemo na pojavu neprijatnih emocija da doživljavamo kao da ćemo se “raspasti “od tuge ili poludeti od straha. što nije realistična percepcija stvarnosti.
Za čoveka koji je živio u plemenima, strah kao emocija bila je od suštinskog značaja da preživi. Na pojavu opasnosti aktivira se simpatički nervni sistem (ubrzano disanje, napetost mišića itd.), odnosno organizam se priprema za „bori se ili beži“ reakciju. Dakle, strah se javlja kada prepoznamo situacije u kojima smo ugroženi i u smislu zaštite bitan je i danas.
Ljutnja jeste neprijatna, ali predstavlja upozorenje da nešto treba menjati, kako ne bi eskalirala u bes. Prema tome, ljutnja je korisna i za nas, kao i za osobu na koju je upućena, jer nam služi da ponovo uspostavimo granice ili reorganozujemo neke stvari u odnosu sa tom osobom.
Tuga, takođe, jeste neprijatna emocija, ali nije negativna, jer nam pomaže da prebolimo gubitak i nastavimo dalje.
Ukoliko sebi uopšte ne dozvoljavamo da osetimo određene emocije ili ako ih potiskujemo i ubeđujemo sebe “nije to ništa”, nećemo učiniti da emocije tek tako nestanu. Naprotiv, one nas itekako podsećaju da su tu – obično psihosomatskim oboljenjima, depresijom itd.
